Bosnian Quran | Pročitaj Kur’an

Chapter 36 (Sura 36)
1; Ja. Sin.
2; Tako Mi Kur´ana mudrog,
3; Uistinu, ti si (jedan) od izaslanika,
4; Na putu pravom:
5; Objavom Moćnog, Milosrdnog,
6; Da opominješ ljude čiji očevi nisu biliopominjani, pa su oni nemarni.
7; Doista se obistinila Riječ na većini njih, paoni ne vjeruju.
8; Uistinu! Mi smo na vratovima njihovim načiniliokove, pa su oni do brada, zato su oni uzdignutihglava.
9; I načinili smo ispred njih barijeru i iza njihbarijeru, pa ih prekrili – zato oni ne vide.
10; A isto im je, opominjao ih ili ih neopominjao – (oni) neće vjerovati.
11; Jedino opominješ onog ko slijedi Opomenu iboji se Milostivog u nevidljivosti. Zato ga obradujoprostom i nagradom plemenitom.
12; Uistinu! Mi, Mi ćemo oživiti mrtve, a pišemošta su unaprijed poslali, i tragove njihove. A svakustvar – pobrojat ćemo je u Vodiču jasnom.
13; I navedi im primjer stanovnika grada, kad mudođoše izaslanici;
14; Kad poslasmo njima dvojicu – pa porekoše njihdvojicu – te pojačasmo trećim, te rekoše: “Uistinu,mi smo vama izaslanici!”
15; Rekoše: “Vi ste samo smrtnici slični nama, anije objavio Milostivi ništa; vi samo lažete!”
16; Rekoše: “Gospodar naš zna. Uistinu, mi smovama izaslanici,
17; A na nama je jedino dostava jasna.”
18; Rekoše: “Uistinu, mi s vama zlo slutimo; akone odustanete, sigurno ćemo vas kamenovati, i sigurnoće vas od nas dotaći kazna bolna.”
19; (Izaslanici) rekoše: “Vaša zla kob je savama! Zar zato što ste opomenuti? Naprotiv, vi steljudi koji pretjeruju.”
20; I dođe s najdaljeg kraja grada čovjek,trčeći. Reče: “O narode moj! Slijedite izaslanike!
21; Slijedite onog ko od vas ne traži nagradu, aoni su upućeni.
22; I zašto (da) ja ne obožavam Onog ko me jestvorio, a Njemu ćete biti vraćeni?
23; Zar da uzmem mimo Njega bogove? Ako miMilostivi želi štetu, neće mi njihovo posredovanjekoristiti nimalo, niti će me oni spasiti.
24; Uistinu, ja bih tad bio u zabludi očitoj.
25; Uistinu! Ja vjerujem u Gospodara vašeg, zatome čujte!”
26; Rečeno je: “Uđi u Džennet.” Rekao je: “O damoj narod zna,
27; Zašto mi je oprostio Gospodar moj i učinio meod počašćenih!”
28; I nismo na narod njegov poslije njegaspustili nikakvu vojsku s neba, i nismo (nikad)spuštali.
29; Bio je samo krik jedan, tad gle: oni ugašeni.
30; O žalosti nad robovima! Nije im došao nijedanposlanik, a da mu se nisu rugali!
31; Zar ne vide koliko smo prije njih uništilinaraštaja, da im se oni ne vraćaju?
32; A svi zajedno će kod nas biti privedeni.
33; A znak za njih je zemlja zamrla: oživljavamoje i izvodimo iz nje žito, pa od njega jedu;
34; I načinili smo na njoj bašče od palmi i loza,i provrili smo na njoj izvore,
35; Da jedu od voća njenog – a nisu to uradileruke njihove. Pa zar neće zahvaljivati?
36; Slava neka je Onom koji je stvorio parovesvega: od onog šta izrasta iz zemlje, i od dušanjihovih, i od onog šta ne znaju!
37; A znak za njih je noć: povlačimo od nje dan,tad gle! oni zamračeni.
38; I Sunce plovi staništu svom. To je diktatMoćnog, Znalca;
39; I Mjesec, odredili smo mu faze dok se vraćakao grančica stara.
40; Sunce – ne treba njemu da dostigne Mjesec,niti noći da pretekne dan. A svakoje u orbiti plovi.
41; I znak im je što smo Mi nosili potomkenjihove u lađi natovarenoj.
42; I stvorili smo za njih nešto njoj slično, (načemu) se transportuju,
43; A ako htjednemo, potopićemo ih, pa im nećebiti pomoći, niti će oni biti izbavljeni,
44; Izuzev milošću od Nas, i (kao) uživanje doizvjesnog vremena.
45; I kad im se kaže: “Bojte se onog šta jeispred vas i šta je iza vas, da bi vam se smilovalo.”
46; I nije im došao nijedan znak od znakovaGospodara njihovog, a da nisu bili od njegaodvraćeni!
47; I kad im se kaže: “Udjeljujte od onog čim vasje opskrbio Allah”, govore oni koji ne vjeruju, onimakoji vjeruju: “Zar da hranimo onog koga bi, da jehtio Allah, nahranio? Vi ste samo u zabludi očitoj!”
48; I govore: “Kad će ova prijetnja, ako steistiniti?”
49; Očekuju samo krik jedan, obuzeće ih, a oni ćese prepirati.
50; Tad neće moći wasijet (sačiniti), niti će seporodicama svojim vratiti.
51; I puhnuće se u sur, tad gle: oni iz kabura kaGospodaru svom hitaju.
52; Reći će: “O teško nama! Ko nas podiže izspavališta našeg?” “Ovo je ono šta je obećavaoMilostivi, a Istinu su govorili izaslanici.”
53; Biće samo krik jedan, tad gle: oni svi kodNas privedeni!
54; Pa Danas neće duši biti učinjen zulm nimalo,i bićete plaćeni jedino kako ste radili.
55; Uistinu, stanovnici Dženneta će Danas bitizauzeti, veseli,
56; Oni i žene njihove, u sjenci, na divanimanaslonjeni;
57; Imaće oni u njemu voće, i imaće oni štazatraže.
58; “Selam!” – biće riječ Gospodara Milosrdnog.
59; “I odvojite se Danas o prestupnici!”
60; Zar vam nisam naložio, o sinovi Ademovi, dane obožavate šejtana? Uistinu, on vam je neprijateljotvoreni –
61; Već da Mene obožavate? Ovo je put pravi.
62; I zaista je između vas zaveo mnoštvo veliko.Pa zar niste razumjeli?
63; Ovo je Džehennem kojim vam je prijećeno!
64; Pržite se njime Danas što niste vjerovali.
65; Danas ćemo zapečatiti usta njihova, agovoriće Nam ruke njihove, i svjedočiće noge njihove,za ono šta su zaradili.
66; A da smo htjeli, sigurno bismo ugasili očinjihove, te bi se utrkivali putem, pa kako bividjeli?
67; I da smo htjeli, sigurno bismo ihpreoblikovali u mjestu njihovom, pa ne bi mogliotići, niti se vratiti.
68; A onog koga poživimo, unazadimo ga ustvaranju, pa zar ne shvataju?
69; I nismo ga poučili pjesništvu, niti mupriliči, to je samo Opomena i Kur´an jasni,
70; Da opomene onog ko je živ, i obistini Riječprotiv nevjernika.
71; Zar ne vide da smo Mi stvorili za njih – odonog šta su uradile ruke Naše – stoku, pa su oninjeni gospodari?
72; I potčinili smo ih njima, pa su od njihjahalice njihove, i od njih jedu.
73; I imaju oni u njima korist i piće; pa zarneće zahvaljivati?
74; A uzimaju mimo Allaha bogove, da bi se onipomogli.
75; Ne mogu im (dati) pomoć i oni su za njihvojska privedenih.
76; Zato neka te ne žalosti govor njihov.Uistinu! Mi znamo šta kriju i šta objelodanjuju.
77; Zar ne vidi čovjek da smo ga Mi stvorili odkapi sperme, pa gle! on protivnik otvoreni.
78; I Nama navodi primjer, a zaboravio jestvaranje svoje. Govori: “Ko će oživiti kosti – a onebudu truhle?”
79; Reci: “Oživiće ih ko ih je sazdao prvi put, aOn je o svakom stvaranju Znalac,
80; Koji vam je iz drveta zelenog načinio vatru,pa gle! vi od nje pripaljujete.”
81; Zar nije Onaj koji je stvorio nebesa i Zemljukadar da stvori slične njima? Svakako!, a On jeTvorac, Znalac!
82; Zaista, komanda Njegova kad nešto želi, jestda mu rekne: “Budi!” – tad biva.
83; Pa slavljen neka je Onaj u ruci čijoj jevlast svake stvari, a Njemu se vraćate!