Bosnian Quran | Pročitaj Kur’an

Chapter 20 (Sura 20)
1; Ta. Ha.
2; Nismo ti objavili Kur´an da se mučiš,
3; Nego (kao) Opomenu za onog ko se boji(Allaha).
4; Objava je od Onog ko je stvorio Zemlju inebesa visoka –
5; Milostivog, na Aršu opstojećeg.
6; Njegovo je šta je u nebesima i šta je naZemlji, i šta je između njih dvoje, i šta je ispodtla.
7; A ako si glasan u govoru, pa uistinu, On znatajnu i skrivenije.
8; Allah! Samo je On Bog! Njegova imena sunajljepša!
9; A da li ti je stigao hadis o Musau?
10; Kad ugleda vatru pa reče porodici svojoj:”Sačekajte! Uistinu, ja sam opazio vatru; možda ćuvam od nje donijeti glavnju, ili ću kod vatre naćiuputu.”
11; Pa pošto joj stiže, bi pozvan: “O Musa!
12; Uistinu! Ja, Ja sam Gospodar tvoj! Zato izujobuću svoju. Uistinu si ti u svetoj dolini Tuwa,
13; I Ja sam te odabrao, zato slušaj šta ti seobjavljuje.
14; Uistinu! Ja, Ja sam Allah! Nema boga osimMene! Zato Mene obožavaj i obavljaj salat, da Me sesjetiš.
15; Uistinu, Čas je dolazeći, skori je, tajim gada bi se platilo svakoj duši ono zašto se trudila.
16; Zato neka te nikako od njega ne odvrati onajko u njega ne vjeruje i slijedi strast svoju, pa dastradaš.
17; A šta je to u desnici tvojoj, o Musa?”
18; Reče: “Ovo je moj štap, oslanjam se na njegai mlatim (lišće) njime ovcama svojim, a imam ja unjemu (i) druge svrhe.”
19; (Allah) reče: “Baci ga, o Musa!”
20; Pa ga baci, tad gle: on zmija, gmiže.
21; Reče: “Uzmi je i ne boj se. Povratićemo jenjenom prvom stanju;
22; I stavi ruku svoju pod pazuho svoje, izaći ćebijela, bez nedostatka – znak drugi,
23; Da bismo ti pokazali od znakova Naših, veći.
24; Idi faraonu! Uistinu, on je prevršio.”
25; (Musa) reče: “Gospodaru moj! Proširi mi grudimoje,
26; I olakšaj mi stvar moju,
27; I razveži čvor jezika mog,
28; (Da) razumiju govor moj,
29; I učini mi wezirom iz porodice moje,
30; Haruna, brata mog;
31; Pojačaj njime snagu moju,
32; I pridruži ga u stvari mojoj,
33; Da slavimo Tebe mnogo,
34; I spominjemo Te mnogo.
35; Uistinu! Ti si Onaj koji nas vidi.”
36; (Allah) reče: “Već ti je dato potraživanjetvoje, o Musa”,
37; I doista smo te darovali drugi put,
38; Kad smo objavili majci tvojoj šta jeobjavljeno:
39; “Ubaci ga u tabut i baci ga u rijeku, pa ćega izbaciti rijeka na obalu, uzeće ga neprijatelj Moji neprijatelj njegov.” I bacio sam na te ljubav odSebe, i da budeš odgajan pod okom Mojim.
40; Kad ode sestra tvoja, pa reče: “Hoćete li davam ukažem na onog ko će ga odgajati?” Tad smo tevratili majci tvojoj da ohladi oko svoje i ne tuguje.I ubio si dušu, pa smo te oslobodili brige, iiskušavali te kušnjom; pa si boravio godinama međustanovnicima Medjena, zatim si došao po odredbi, oMusa.
41; I odabrao sam te Sebi:
42; “Idi ti i brat tvoj sa znakovima Mojim, i nepopuštajte u Mom spominjanju.
43; Idite faraonu. Uistinu, on je prevršio,
44; Pa mu recite riječ blagu, da bi se on poučioili pobojao.”
45; Rekoše: “Gospodaru naš! Uistinu! Mi se bojimoda će na nas požuriti ili da će prevršiti.”
46; (Allah) reče: “Ne bojte se! Uistinu, Ja samsa vama dvojicom, čujem i vidim.
47; Zato mu idite, pa recite: ´Uistinu mi smo dvaposlanika Gospodara tvog, pa pošalji s nama sinoveIsrailove, i ne muči ih. Doista smo ti donijeli znakod Gospodara tvog, a mir nek´ je nad onim ko slijediUputu.
48; Uistinu, nama je već objavljeno da će bitikazna nad onim ko porekne i odvrati se.”
49; (Faraon) reče: “Pa ko je Gospodar vaš, oMusa?”
50; (Musa) reče: “Gospodar naš je onaj koji jesvakoj stvari dao stvaranje njeno, zatim uputio.”
51; (Faraon) reče: “Pa kakvo je stanje pokoljenjaranijih?”
52; (Musa) reče: “Znanje o njima je u Knjizi kodGospodara mog. Ne griješi Gospodar moj, nitizaboravlja,
53; Onaj koji je za vas učinio Zemlju bešikom, iutro vam po njoj puteve, i spustio s neba vodu” – pasmo izveli njome parove bilja različitog.
54; Jedite i napasajte stoku svoju. Uistinu, utome su znaci za posjednike razuma.
55; Od nje smo vas stvorili i u nju vas vraćamo,i iz nje ćemo vas izvesti drugi put.
56; I doista smo mu pokazali znakove Naše, svakogod njih, pa je porekao i odbio.
57; (Faraon) reče: “Jesi li nam došao da nasizvedeš iz zemlje naše sa sihrom svojim, o Musa?
58; Pa sigurno ćemo ti donijeti sihr sličan tome;zato utvrdi između nas i tebe rok, nećemo gaprekršiti mi niti ti, na mjestu odgovarajućem.”
59; (Musa) reče: “Termin vaš je dan ukrašavanja,i nek se saberu ljudi jutrom.”
60; Tad se faraon okrenu, pa skova svoj plan,zatim dođe.
61; Musa im reče: “Teško vama! Ne izmišljajteprotiv Allaha laž, pa da vas kaznom iskorijeni. Adoista neće uspjeti ko izmišlja.”
62; Zatim su se prepirali o stvari svojojmeđusobno i krili sašaptavanje.
63; Rekoše: “Uistinu, ova dvojica su dvačarobnjaka, žele da vas izvedu iz zemlje vaše sihromsvojim, i unište tarikat vaš najprimjerniji.
64; Zato skujte plan vaš, zatim dođite u saffu.Pa doista će danas uspjeti ko nadvlada.”
65; Rekoše: “O Musa! Ili da baciš, ili da budemoprvi koji baca?”
66; Reče: “Naprotiv, bacite!” Tad gle: konopinjihovi i štapovi njihovi mu se učiniše od sihranjihovog, da oni gmižu.
67; Tad Musa osjeti u svojoj duši strah.
68; Rekosmo: “Ne boj se! Uistinu ti, ti ćeš bitiviši.
69; I baci to šta je u desnici tvojoj! Progutaćeono šta su napravili. Uistinu, napravili su lukavstvočarobnjaka, a čarobnjak neće uspjeti ma gdje došao.”
70; Tad se čarobnjaci baciše na sedždu. Rekoše:”Vjerujemo u Gospodara Harunovog i Musaovog.”
71; (Faraon) reče: “Povjerovaste li mu prije negovam dopustih? Uistinu, on je velikan vaš koji vas jenaučio sihru. Zato ću sigurno odsjeći ruke vaše inoge vaše unakrst, i sigurno ću vas raspeti na stablapalmi. A sigurno ćete saznati koji je od nas žešćekazne i trajnije.”
72; Rekoše: “Nećemo te odabrati nad onim šta namje došlo od jasnih dokaza, i Onim ko nas je stvorio,zato sudi šta ćeš ti presuditi. Samo sudiš ovaj životDunjaa.
73; Uistinu, mi vjerujemo u Gospodara našeg, danam oprosti greške naše i ono na šta si nas prisiliood sihra. A Allah je Najbolji i Najtrajniji.”
74; Uistinu, onaj ko dođe Gospodaru svom kaokrivac, pa uistinu, imaće on Džehennem. Neće umrijetiu njemu, niti živjeti.
75; A ko Mu dođe (kao) vjernik, već radio dobradjela, pa ti takvi će imati stepene visoke;
76; Bašče Adna ispod kojih teku rijeke, bićevječno u njima; a to je plaća onog ko se očisti.
77; I doista smo objavili Musau: “Kreni sarobovima Mojim noću, pa udari za njih put suh u moru,ne bojeći se sustizanja, niti se strašeći.”
78; Tad ih je slijedio faraon sa vojskama svojim,pa ih je od mora prekrilo ono što ih je prekrilo.
79; I zaveo je faraon narod svoj, a nije uputio.
80; O sinovi Israilovi! Doista smo vas izbaviliod vašeg neprijatelja, i sklopili ugovor s vama (na)obronku Tura desnom i spustili na vas mennu iprepelice.
81; Jedite od dobrih stvari kojima smo vasopskrbili, i ne pretjerujte u tome pa da na vas padnesrdžba Moja. A onaj na koga se spusti srdžba Moja, padoista je propao.
82; I uistinu, Ja sam Oprosnik onom ko se pokajei uzvjeruje i radi dobro, zatim se uputi.
83; “A šta te je požurilo od naroda tvog, oMusa?”
84; Reče: “Oni su ti koji su mi na tragu, apožurio sam Tebi Gospodaru moj, da budeš zadovoljan.”
85; Reče: “Pa uistinu, Mi smo već iskušavalinarod tvoj poslije tebe i zaveo ih je Samirijja.”
86; Tad se vrati Musa narodu svom srdit, tužan.Reče: “O narode moj! Zar vam nije dao Gospodar vašobećanje lijepo? Pa zar vam se odužilo vrijeme, iliželite da vas snađe srdžba Gospodara vašeg, pa ste miprekršili obećanje?”
87; Rekoše: “Nismo ti prekršili obećanje svojomvoljom, nego smo mi bili natovareni teretima nakitanarodnog, pa smo ih ubacili, te je isto tako bacioSamirijja.
88; Pa im je izvadio tele – tijelo, imalo je ono(mogućnost) mukanja, te rekoše: “Ovo je bog vaš i bogMusaov – ta zaboravio je.”
89; Pa zar ne vide da im ne uzvraća govor, i nevlada im štetom niti korišću?
90; A doista im je rekao Harun još prije: “Onarode moj! Njime ste samo iskušani. A uistinu,Gospodar vaš je Milostivi, zato me slijedite iposlušajte naredbu moju.”
91; Rekoše: “Nećemo njemu prestati biti odani doknam se Musa ne vrati.”
92; Reče: “O Harune! Šta te je zadržalo kad si ihvidio (da) lutaju,
93; Da me ne slijediš? Pa zar si se suprotstavionaredbi mojoj?”
94; Reče: “O sine majke moje! Ne grabi me za mojubradu, niti moju glavu! Uistinu, ja sam se bojao dane kažeš: ´Razjedinio si sinove Israilove i nisičekao moju riječ.”
95; Reče: “Pa šta je stvar tvoja, o Samirijja?”
96; Reče: “Opazio sam ono šta nisu spazili, pasam zgrabio šaku (prašine) iz traga izaslanika, te jeodbacio; a tako me je navela moja duša.”
97; Reče: “Onda idi! Pa uistinu, za tebe je da uživotu govoriš: ´Nema doticanja.´ I uistinu, ti imaštermin, neće ti biti iznevjeren. I gledaj ka bogusvom, onom kojem si stalno privržen: sigurno ćemo gaspaliti, zatim ćemo ga sigurno potpuno u moreraspršiti.
98; Vaš Bog je jedino Allah koji – nema boga osimNjega – obuhvata svaku stvar znanjem.”
99; Tako tebi kazasmo neke vijesti, ono što jeveć prethodilo, a doista smo ti dali od Nas Opomenu.
100; Ko se od nje odvrati, pa uistinu će on naDan kijameta nositi teret.
101; Vječno će biti u njemu. A zlo je opterećenjeza njih na Dan kijameta,
102; Dan kad se puhne u sur, i saberemoprestupnike Tog dana modre,
103; Tiho će međusobno govoriti: “Ostali ste samodeset (dana).”
104; Mi smo Najbolji znalac onog šta će govoriti,kad rekne tarikatom najprimjerniji njihov: “Ostaliste samo dan.”
105; I pitaju te o planinama, pa reci: “Smrvit ćeih Gospodar moj u prašinu drobljenjem,
106; Te ih ostaviti ravnicom, pustopoljinom,
107; Nećeš vidjeti na njoj iskrivljenost, nitineravninu.”
108; Tog dana slijedit će pozivača, neće bitinjegovog skretanja i stišaće se glasovi Milostivom,pa nećeš čuti, izuzev šapat.
109; Tog dana neće koristiti posredovanje, izuzevkome dozvoli Milostivi, i zadovolji (Ga) njegovariječ.
110; Zna šta je ispred njih i šta je iza njih, ane obuhvataju to znanjem.
111; I poniziće se lica Živom, Samoopstojećem. Adoista neće uspjeti ko je nosio (teret) zulma.
112; A ko je radio dobra djela, i on bio vjernik,pa neće se bojati zulma, niti zakidanja.
113; I tako smo ga objavili (kao) Kur´an naarapskom, i izložili u njemu neke prijetnje, da bi seoni pobojali, ili da im pobudi opomenu.
114; Pa uzvišen neka je Allah, Vladar istinski! Ine žuri s Kur´anom prije no što ti se okončaobjavljivanje njegovo, i reci: “Gospodaru moj, uvećajmi znanje!”
115; I doista smo obavezali Adema ranije, pa jezaboravio i nismo našli u njega odlučnosti.
116; I kad rekosmo melecima: “Padnite na sedžduAdemu”, tad učiniše sedždu, izuzev Iblisa; odbio je.
117; Tad rekosmo: “O Ademe! Uistinu je ovoneprijatelj tebi i ženi tvojoj. Zato neka vas nikakone izvede iz Dženneta, pa da se mučiš.
118; Uistinu, za tebe je da nećeš gladniti unjemu, niti ogoliti,
119; I da ti u njemu nećeš ožedniti, niti suncuizložen biti.”
120; Tad mu došapnu šejtan. Reče: “O Ademe! Hoćešli da ti ukažem na drvo besmrtnosti i carstvo kojeneće nestati?”
121; Pa njih dvoje pojedoše od njega, te im seukazaše sew´ati njihovi, i počeše po sebi krpiti(šiti) nešto lišća džennetskog. I nije poslušao AdemGospodara svog, pa je skrenuo.
122; Zatim ga je odabrao Gospodar njegov, pa muoprostio i uputio.
123; (Allah) reče: “Siđite iz njega oboje – svi!Vi ste jedno drugom neprijatelj.” Pa ako vam dođe odMene Uputa, pa ko bude slijedio Uputu Moju, tad nećezalutati, niti se unesrećiti.
124; A ko se okrene od Moje Opomene, pa uistinuće on imati život tjeskoban, a sakupićemo ga na Dankijameta slijepog.
125; Reći će: “Gospodaru moj! Zašto si me sakupioslijepog, a već sam bio onaj koji vidi?”
126; (Allah) će reći: “Tako. Dolazili su tiznakovi Naši, pa si ih zaboravio, i isto tako ćešDanas biti zaboravljen!”
127; A tako ćemo platiti onoga ko pretjera i nebude vjerovao u ajete Gospodara svog; a sigurno jekazna Ahireta žešća i trajnija.
128; Pa zar ih ne upućuje (to) koliko smo prijenjih uništili naraštaja – hodaju po naseljimanjihovim? Uistinu, u tome su znaci za posjednikerazuma.
129; A da nije Riječi prethodne od Gospodara tvogi roka određenog, sigurno bi bila nužna (kazna).
130; Zato se strpi nad onim šta govore i slavi sahvalom Gospodara svog prije izlaska Sunca i prijezalaska njegovog, i neko vrijeme noći – pa slavi (Ga)i krajevima dana, da bi ti bio zadovoljan.
131; I nikako ne upravljaj oči svoje prema onomšta smo dali da uživaju parovi od njih – sjaju životaDunjaa – da bismo ih time iskušali. A opskrbaGospodara tvoga je bolja i trajnija.
132; I naređuj porodici svojoj salat, i istraj natome. Ne pitamo te za opskrbu: Mi te opskrbljujemo; aishod je za bogobojaznost.
133; I govore: “Zašto nam ne donese znak odGospodara svog?” Zar im nije došao dokaz onoga šta jeu listovima pređašnjim?
134; A da smo ih Mi uništili kaznom prije njega,sigurno bi rekli: “Gospodaru naš! Zašto nam nisiposlao poslanika, pa da slijedimo ajete Tvoje, prijeno što smo poniženi i osramoćeni?”
135; Reci: “Svako je čekalac, zato čekajte! Pasaznaćete ko su sljedbenici ravnog puta i ko seupućuje.”