Bosnian Quran | Pročitaj Kur’an

Chapter 11 (Sura 11)
1; Alif. Lam. Ra. Knjiga – učinjeni su presudnimajeti njeni, zatim razjašnjeni od Mudrog,Obaviještenog:
2; “Obožavajte samo Allaha. Uistinu! Ja sam vamod Njega opominjač i donosilac radosnih vijesti”,
3; I: “Tražite oprost od Gospodara vašeg, potomMu se pokajte, daće vam da uživate uživanjem lijepimdo roka određenog, i daće svakom posjedniku dobrote,dobrotu Svoju. A ako se okrenete, pa uistinu, ja sebojim nad vama kazne Dana velikog.
4; Allahu je povratak vaš, a On nad svakom stvariima moć.”
5; Besumnje! Oni uistinu svijaju grudi svoje dase sakriju od Njega. Uistinu, kad se prekrivajuodjećom svojom – zna šta skrivaju i šta obznanjuju.Uistinu! On je Znalac grudi.
6; I nema ni jedne životinje na Zemlji, a da nijena Allahu opskrba njena, i zna boravište njeno imjesto odlaganja njeno; svakoje je u Knjizi jasnoj.
7; I On je Taj koji je stvorio nebesa i Zemlju ušest dana – a bio je Arš Njegov nad vodom – da bi vasiskušao, koji je od vas bolji djelom. A ako kažeš:”Uistinu, vi ćete biti podignuti poslije smrti!”,sigurno će reći oni koji ne vjeruju: “Ovo je samosihr očiti.”
8; A ako im odložimo kaznu do vremena odbrojanog,sigurno će reći: “Šta je zadržava?” Doista, na Dankad im dođe – neće biti okrenuta od njih, i spopastće ih ono čemu su se izrugivali.
9; I ako damo da čovjek okusi od Nas milost,zatim mu je istrgnemo, uistinu, on je očajan,nezahvalan.
10; A ako damo da on iskusi blagonaklonost, nakonšto ga je nevolja dotakla, sigurno će reći: “Zla suotišla od mene.” Uistinu, on je veseo, hvalisav,
11; Izuzev onih koji pokažu strpljivost i buduradili dobra djela, ti takvi će imati oprost inagradu veliku.
12; Pa možda bi ti izostavio dio onog šta ti seobjavljuje, i stijesnile time grudi tvoje, štogovore: “Zašto mu se ne spusti riznica ili ne dođe snjim melek?” Ti si samo opominjač, a Allah je nadsvakom stvari Zaštitnik.
13; Zar govore: “Izmišlja ga.” Reci: “Pa donesitedeset sura sličnih njemu, izmišljenih, i pozovitekoga možete mimo Allaha, ako istinu govorite!”
14; Pa ako vam se ne odazovu, tad znajte da jeobjavljen znanjem Allahovim, i da nema boga semNjega. Pa jeste li vi muslimani?
15; Ko želi život Dunjaa i ukras njegov,isplatićemo im djela njihova u njemu i oni u njemuneće biti oštećeni.
16; To su oni koji će na Ahiretu imati samovatru, a propast će šta su činili na njemu, a zaludnoje šta su radili.
17; Pa da li je, ko je na dokazu jasnom odGospodara njegovog – a uči ga svjedok od Njega, iprije njega Knjiga Musaova – vodič i milost? Takvivjeruju u njega. A ko od stranaka ne vjeruje u njega- pa vatra će biti mjesto njegovo. Zato ne budi usumnji o tome. Uistinu, on je Istina od Gospodaratvog; međutim, većina ljudi ne vjeruje.
18; A ko je nepravedniji od onog ko izmišljaprotiv Allaha laž? Takvi će biti dovedeni predGospodara njihovog, i reći će svjedoci: “To su onikoji su lagali protiv Gospodara svog.” Besumnje,prokletsvo Allahovo je na zalimima,
19; Onima koji odvraćaju od puta Allahovog itraže iskrivljenost u njemu, a oni su u Ahiretnevjernici.
20; Takvi neće biti ti koji će umaći na Zemlji ineće oni imati mimo Allaha nikakvih zaštitnika!Udvostručiće im se kazna! Neće se moći (koristiti)sluhom, niti će vidjeti.
21; Takvi će biti oni koji izgube duše svoje, anestaće od njih šta su izmišljali.
22; Nema sumnje da će oni, (baš) oni na Ahiretubiti najveći gubitnici.
23; Uistinu, oni koji vjeruju i rade dobra djela,i budu skrušeni Gospodaru svom – takvi će bitistanovnici Dženneta. Oni će u njemu biti vječito.
24; Primjer (ovih) dviju skupina, je kao slijepcai gluhog, i onog koji vidi i onog koji čuje. Jesu liisti primjerom? Pa zar nećete razmisliti?
25; I doista smo poslali Nuha narodu njegovom:”Uistinu! Ja sam vam opominjač jasni,
26; Da obožavate samo Allaha. Uistinu! Ja seplašim nad vama kazne Dana bolnog.
27; Tad rekoše uglednici koji nisu vjerovali iznaroda njegovog: “Vidimo te samo kao smrtnika sličnognama, i vidimo te – slijede te samo oni koji sunajniži naši, bez razmišljanja, i ne vidimo nikakvevaše zasluge nad nama; naprotiv, smatramo vaslažovima.”
28; Reče: “O narode moj! Da li vidite, ako sam jana jasnom dokazu od Gospodara svog – a dao mi je odSebe milost – a vi slijepi na to, zar ćemo učiniti daprionete uz to, a vi njegovi mrzitelji?”
29; “I o narode moj! Ne tražim od vas za toimetak. Nagrada moja je jedino do Allaha; a nisam japrogonitelj onih koji vjeruju. Uistinu, oni su tikoji će sresti Gospodara svog. Međutim, ja vas vidimnarodom koji ne zna.”
30; “I o narode moj! Ko će mi pomoći protivAllaha, ako ih otjeram? Pa zar se nećete opametiti?
31; I ne kažem vam: ´Kod mene su rizniceAllahove´, niti ´Znam nevidljivo´, i ne kažem:´Uistinu, ja sam melek.´ I ne govorim onima kojepreziru oči vaše (da) im Allah neće dati dobro. Allahje Najbolji znalac onog šta je u dušama njihovim.Uistinu, ja bih tad bio od zalima.”
32; Rekoše: “O Nuhu! Već si raspravljao s nama,pa si umnožio raspravljanje naše; zato nam daj točime nam prijetiš, ako istinu govoriš.”
33; Reče: “Samo će vam Allah to dati, ako hoće, aniste vi ti koji će umaći.
34; I neće vam koristiti savjet moj, ako budemželio da vas posavjetujem, ako Allah bude želio davas zavede. On je Gospodar vaš i Njemu ćete sevratiti.”
35; Zar govore: “Izmišlja ga.” Reci: “Ako gaizmišljam – pa na meni je krivica moja, a ja samslobodan od tog što ste skrivili.”
36; I bi objavljeno Nuhu: “Niko neće vjerovati iznaroda tvog, izuzev ko je već vjerovao. Zato se nesekiraj zbog onog šta čine,
37; I gradi lađu pod očima Našim i objavom Našomi ne obraćaj Mi se zbog onih koji su činili zulm.Uistinu! Oni će biti potopljeni.”
38; I gradio je lađu; i kad god bi kraj njegaprošli uglednici iz naroda njegovog, rugali bi mu se.Reče: “Ako nam se rugate, pa uistinu, mi ćemo serugati vama, kao što se rugate.
39; Pa znaćete onog kome će doći kazna, sramotećiga, i na koga će se sručiti kazna trajna.”
40; Dok, kad dođe naredba Naša i šiknu peć,rekosmo: “Ukrcaj u nju od svake vrste dvoje; iporodicu svoju – izuzev onog kome je prethodila Riječ- i ko je vjerovao.” A nije vjerovao s njim (niko),izuzev malo (njih).
41; I reče (Nuh): “Ukrcajte se u nju! U imeAllaha je plovidba njena i pristanak njen. Uistinu,Gospodar moj je Oprosnik, Milosrdni.”
42; I ona je plovila s njima na talasu kao brda.I zovnu Nuh sina svog – a bio je odvojen: “O sinčićumoj! Ukrcaj se s nama i ne budi s kafirima!”
43; (Sin) reče: “Pribjeći ću planini, zaštitićeme od vode.” (Nuh) reče: “Nema zaštitnika danas odnaredbe Allahove, izuzev kome se smilovao.” I nadođeizmeđu njih dvojice talas i bi od potopljenih.
44; I bi rečeno: “O Zemljo! Progutaj vodu svoju!”I: “O nebo! Prestani!” I opade voda, i naredba biizvršena i nasuka se na Džudijj, i bi rečeno: “Dalekobio narod zalima!”
45; I zovnu Nuh Gospodara svog, pa reče:”Gospodaru moj! Uistinu, sin moj je iz porodice moje,a uistinu, obećanje Tvoje je Istina, a Ti siNajpravedniji od sudaca!”
46; Reče: “O Nuhu! Uistinu, on nije od porodicetvoje; uistinu, on je posla drugačijeg od dobrog,zato Me ne pitaj o onom o čemu ti nemaš znanje.Uistinu, Ja te savjetujem da ne budeš od džahila.”
47; Reče: “Gospodaru moj! Uistinu, ja tražimzaštitu u Tebe da Te ne upitam ono o čemu ja nemamznanje. I ako mi ne oprostiš i ne smiluješ mi se,biću od gubitnika.”
48; Bi rečeno: “O Nuhu! Siđi sa selamom od Nas iblagoslovima tebi i narodima od onog ko je s tobom. Anarodi – daćemo da oni uživaju, zatim će ih od Nasdotaći kazna bolna.”
49; To su neke vijesti nevidljivog koje tiobjavljujemo. Nisi ih znao ti niti narod tvoj prijeovoga. Zato se strpi. Uistinu, ishod je zabogobojazne.
50; I Adu, brata njihovog Huda. Reče: “O narodemoj! Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog boga semNjega! Vi ste samo oni koji izmišljaju.
51; O narode moj! Ne tražim od vas za to nagradu,nagrada moja je jedino od Onog koji me je stvorio. Pazar ne shvatate?”
52; “I o narode moj! Tražite oprost Gospodaravašeg, zatim Mu se pokajte, poslaće na vas neboobilno i dodati vam snagu snazi vašoj, i ne okrećitese (kao) prestupnici!”
53; Rekoše: “O Hude! Nisi nam donio jasan dokaz,i nismo mi ti koji će napustiti bogove svoje zbogriječi tvoje, i nismo mi tebi vjernici.
54; Kažemo da te je samo pogodio zlom neki odbogova naših.” Reče: “Uistinu, ja pozivam za svjedokaAllaha, i svjedočite da sam ja slobodan od onog štapridružujete,
55; Mimo Njega. Pa prevarite me svi, zatim mi neodgađajte.
56; Uistinu! Ja se pouzdavam u Allaha, Gospodarasvog i Gospodara vašeg. Nema nijedne životinje, a daOn nije Držalac za kiku njenu! Uistinu, Gospodar mojje na putu pravom.
57; Pa ako se okrenete, pa doista sam vamdostavio ono s čim sam vam poslat, a daće Gospodarmoj da (vas) naslijedi narod drugačiji od vas, anećete Njemu štetiti nimalo. Uistinu, Gospodar moj jenad svakom stvari ^uvar.”
58; I pošto dođe naredba Naša, spasismo Huda ione koji su s njim vjerovali, milošću od Nas, iizbavismo ih od kazne grube.
59; A to je bio Ad. Nijekali su ajete Gospodarasvog i suprotstavljali se poslanicima Njegovim, islijedili naredbu svakog tiranina svojeglavog.
60; I bili su slijeđeni na ovom Dunjauprokletstvom, i (biće) na Dan kijameta. Besumnje!Uistinu! Ad – (oni) nisu vjerovali u Gospodaranjihovog. Daleko neka je Ad, narod Hudov!
61; I Semudu, brata njihovog Saliha. Reče: “Onarode moj! Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog bogasem Njega. On vas je sazdao od zemlje i nastanio vasna njoj, zato tražite oprost od Njega, potom Mu sepokajte. Uistinu, Gospodar moj je Bliski, Onaj kojise odaziva.”
62; Rekoše: “O Salih! Doista si među nama bio(kao) onaj od kojeg se nada, prije ovog. Zar ćeš namzabraniti da obožavamo ono šta su obožavali očevinaši, a uistinu, mi smo u ozbiljnoj sumnji prema onomčemu nas pozivaš.”
63; Reče: “O narode moj! Da li vidite? – Ako samna jasnom dokazu od Gospodara svog – a dao mi je odSebe milost – pa ko će me pomoći protiv Allaha, akoGa ne poslušam? Ta povećali biste mi samo gubitak.
64; I o narode moj! Ova deva Allahova za vas jeznak. Zato je pustite da se hrani po zemljiAllahovoj, i ne dotičite je zlom, pa da vas nespopane kazna bliska.”
65; Tad je raniše, pa (on) reče: “Uživajte u domuvašem tri dana! To je prijetnja drugačija od lažne.”
66; Pa pošto dođe naredba Naša, spasismo Saliha ione s njim koji su vjerovali, milošću od Nas, i odponiženja tog dana. Uistinu! Gospodar tvoj, On jeSilni, Moćni.
67; I spopade one koji su činili zulm, krik, paosvanuše u domovima njihovim povaljani,
68; Kao da nisu boravili u njima. Besumnje!Uistinu! Semud – (oni) nisu vjerovali u Gospodaranjihovog. Daleko neka je Semud!
69; A doista su izaslanici Naši došli Ibrahimu saradosnom viješću, rekoše: “Selam!” Reče: “Selam!” Tadnije oklijevao da donese tele pečeno.
70; Pa pošto vidje (da) ga ruke njihove nedosežu, ne pozna ih i osjeti od njih strah. Rekoše:”Ne boj se! Uistinu, Mi smo poslati narodu Lutovu.”
71; A žena njegova je stajala, pa se nasmija. Tadje obradovasmo Ishakom, a iza Ishaka, Jakubom.
72; Reče: “O teško meni! Zar da rodim, a ja samstarica i ovaj moj muž je starac? Uistinu, ovo jestvar čudna!”
73; Rekoše: “Zar se čudiš zbog odredbe Allahove?Milost Allahova i blagoslovi Njegovi su na vama,stanovnici kuće. Uistinu! On je Hvaljeni, Slavni.”
74; Pa pošto Ibrahima napusti strah i dođe muradosna vijest, raspravlaljao je s Nama o naroduLutovom.
75; Uistinu, Ibrahim je bio blag, osjećajan, onajkoji se obraćao.
76; O Ibrahime! Okani se ovog. Uistinu, to je većdošla naredba Gospodara tvog. A uistinu oni – njimaće stići kazna neotklonjiva.
77; I pošto izaslanici Naši dođoše Lutu,sneveseli se zbog njih i bi pritješnjen zbog njih,nemoćan, i reče: “Ovo je dan mučan.”
78; I dođe mu narod njegov žureći mu, a otprijesu radili zla djela. Reče: “O narode moj! Ove kćerimoje, one su čišće za vas, zato se bojte Allaha i nesramotite me (pred) gostima mojim. Zar (niko) od vasnije čovjek ispravan?”
79; Rekoše: “Doista znaš, nemamo mi na kćeritvoje nikakvo pravo, a uistinu, ti znaš šta želimo.”
80; Reče: “Kad bih ja imao protiv vas silu iliimao potporu žestoku.”
81; Rekoše: “O Lute! Uistinu, mi smo izaslaniciGospodara tvog; neće te doseći. Zato kreni sporodicom svojom u dijelu noći i neka se niko od vasne okreće, izuzev žene tvoje. Uistinu, to što ćepogoditi nju, je ono što će pogoditi njih. Uistinu,rok njihov je jutro; zar jutro nije blisko?”
82; Pa pošto dođe naredba Naša, učinismo visokonjihovo niskim njihovim, i izlismo na njih kamenjeglineno u slojevima,
83; Obilježeno kod Gospodara tvog; a nije to odzalima daleko.
84; I Medjenu, brata njihovog, Šuajba. Reče: “Onarode moj! Obožavajte Allaha. Nemate vi drugog bogasem Njega! I ne umanjujte mjeru i vagu. Uistinu! Javas vidim u dobru i uistinu se ja bojim nad vamakazne Dana sveobuhvatnog.”
85; “I o narode moj! Ispunjavajte mjeru i vagupravedno i ne zakidajte ljudima stvari njihove. I nečinite zlo na Zemlji, praveći fesad.
86; Ono što je Allah ostavio bolje je za vas, akoste vjernici; a nisam ja nad vama čuvar.”
87; Rekoše: “O Šuajbe! Da li ti salat tvojnaređuje da mi napustimo ono šta su obožavali očevinaši, ili da s imecima našim činimo šta hoćemo?Uistinu, ti, ti si blag, ispravan.”
88; Reče: “O narode moj! Da li vidite? Ako sam nadokazu jasnom od Gospodara svog, a opskrbio me je odSebe opskrbom dobrom? A ne želim da vam sesuprotstavljam, izuzev onim šta vam zabranjujem.Želim samo da popravim šta mogu, a povoljnost moja jesamo od Allaha; u Njega se pouzdavam i Njemu seobraćam.”
89; “I o narode moj! Ne skrivite vi nikako (zbog)neslaganja sa mnom, da vas ne pogodi slično šta jepogodilo narod Nuhov ili narod Hudov ili narodSalihov, a nije narod Lutov od vas daleko.
90; I tražite oprost od Gospodara vašeg, zatim Muse pokajte. Uistinu, Gospodar moj je Milosrdni, Onajkoji voli.”
91; Rekoše: “O Šuajbe! Ne razumijemo mnogo od togšta govoriš, a uistinu, mi te među nama vidimoslabim. A da nije porodice tvoje, sigurno bismo tekamenovali, i nemaš ti nad nama moć.”
92; Reče: “O narode moj! Zar vam je porodica mojauglednija od Allaha? A zabacili ste Ga iza sebezanemarenog. Uistinu, Gospodar moj je Taj kojiobuhvata to što radite.”
93; “I o narode moj! Radite prema moći svojoj,uistinu, ja sam radnik. Saznaćete kome će stići kaznakoja će ga poniziti i ko je lažac. I očekujte!Uistinu! Ja sam sa vama čekalac.”
94; I pošto dođe naredba Naša, spasismo Šuajba ione s njim koji su vjerovali, milošću od Nas, a onekoji su činili zulm pogodi krik, te osvanuše udomovima njihovim povaljani,
95; Kao da nisu boravili u njima. Pa daleko nekaje Medjen, kao što je udaljen Semud!
96; A doista, poslali smo Musaa sa znacima Našimi autoritetom očitim,
97; Faraonu i uglednicima njegovim, pa suslijedili naredbu faraonovu, a nije naredba faraonovabila ispravna.
98; Predvodiće narod svoj na Dan kijameta, pa ćeih dovesti vatri. A loše je mjesto dolaska!
99; I slijeđeni su na ovom (svijetu)prokletstvom, i na Dan kijameta; a loš je darpoklonjeni.
100; To je iz vijesti gradova koje kazujemo tebi.Neki od njih stoje, a (neki) su pokošeni.
101; I nismo im učinili zulm, nego su zulmučinili dušama svojim. Tad im nisu koristili bogovinjihovi koje su prizivali mimo Allaha, nimalo, poštoje došla naredba Gospodara tvog; a povećali su imsamo propast.
102; A takvo je grabljenje Gospodara tvog, kaddograbi (stanovništvo) gradova, a oni buduzulumčarski. Uistinu! Grabljenje Njegovo je bolno,žestoko.
103; Uistinu, u tome je znak za onog ko se bojikazne Ahireta. To je Dan kojem će se sabrati ljudi ito je Dan svjedočeni;
104; A odgađamo ga samo do roka odbrojanog.
105; Na dan kad dođe, neće govoriti duša, osim sdopuštenjem Njegovim. Tad će (neko) od njih bitinesretnik, a (neko) sretnik.
106; Pa što se tiče onih koji su nesretni, pabiće u vatri; imaće oni u njoj uzdisanje i hroptanje.
107; Vječno će biti u njoj dok traju nebesa iZemlja, osim šta htjedne Gospodar tvoj. Uistinu,Gospodar tvoj je Onaj koji čini šta želi.
108; A što se tiče onih koji će imati sreću, pabiće u Džennetu, vječno u njemu dok traju nebesa iZemlja, osim šta htjedne Gospodar tvoj: darneprekidan.
109; Zato ne budi u sumnji zbog onog šta oviobožavaju. Obožavaju samo kao što su obožavali očevinjihovi prije. A uistinu! Mi ćemo im isplatiti dionjihov neumanjen.
110; I doista, dali smo Musau Knjigu, pa je došlodo razilaženja o njoj; a da nije Riječi prethodne odGospodara tvog, sigurno bi bilo presuđeno među njima.A uistinu, oni su o njemu u sumnji ozbiljnoj.
111; I doista će svakom od njih isplatitiGospodar tvoj djela njihova. Uistinu! On je o onomšta rade Obaviješteni.
112; Zato budi prav kao što ti je naređeno i onajko se pokajao s tobom, i ne prevršujte. Uistinu! Onje onog šta radite Vidilac.
113; I ne oslanjajte se na one koji čine zulm, pada vas dotakne vatra; a nemate vi mimo Allahanikakvih zaštitnika, zatim nećete biti pomognuti.
114; I obavljaj salat na dva kraja dana idolaskom noći. Uistinu dobra djela otklanjaju zladjela. To je opomena za one koji se podsjećaju.
115; I strpi se. Pa uistinu, Allah neće dati dapropane nagrada dobročinitelja.
116; Pa zašto nije bilo nekih pokoljenja prijevas, posjednika ostataka (uputa), koji suzabranjivali fesad na Zemlji, izuzev malo koga odnjih (kog) smo spasili? A slijedili su oni koji sučinili zulm, ono u čemu su uživali, i bili su krivci.
117; A neće Gospodar tvoj uništavati gradovezulmom, budu li stanovnici njihovi dobročinitelji.
118; A da je htio Gospodar tvoj, sigurno biučinio ljude ummom jednom, a ne prestaju bitirazličiti,
119; Izuzev kome se smiluje Gospodar tvoj; a raditoga ih je stvorio. I ispuniće se Riječ Gospodaratvog: “Sigurno ću napuniti Džehennem džinnima iljudima zajedno.”
120; I sve (šta) ti kazujemo od vijesti poslanikaje ono čim jačamo srce tvoje. A došla ti je u ovomeIstina i savjet, i pouka vjernicima.
121; I reci onima koji ne vjeruju: “Radite premamoći svojoj! Uistinu, mi smo radnici.
122; I očekujte! Uistinu, mi smo čekatelji.”
123; A Allahovo je nevidljivo nebesa i Zemlje iNjemu se vraća svaka stvar. Zato obožavaj Njega iuzdaj se u Njega; a nije Gospodar tvoj nemaran za onošta radite.