Bosnian Quran | Pročitaj Kur’an

Chapter 27 (Sura 27)
1; Ta. Sin. To su znaci Kur´ana i Kitaba jasnog,
2; Upute i radosne vijesti vjernicima,
3; Onima koji obavljaju salat i daju zekat, a onisu u Ahiret uvjereni.
4; Uistinu, oni koji ne vjeruju u Ahiret,uljepšali smo im djela njihova, pa oni lutaju.
5; To su oni koji će imati zlu kaznu i oni će naAhiretu (baš) oni biti gubitnici.
6; A uistinu, ti primaš Kur´an od Mudrog, Znalca!
7; Kad reče Musa porodici svojoj: “Uistinu, jasam opazio vatru; donijet ću vam od nje vijest ili ćuvam donijeti plamenu baklju, da biste se viogrijali.”
8; Pa pošto njoj dođe, bi pozvan: “Blagoslovljenje ko je u vatri i ko je oko nje! I neka je slavaAllahu, Gospodaru svjetova!
9; O Musa! Uistinu! To sam Ja, Allah, Moćni,Mudri!
10; I baci štap svoj!” Pa pošto ga vidje davijuga kao da je on džinn, okrenu se bježeći i neobazirući se: “O Musa! Ne boj se! Uistinu, kod Menese ne plaše izaslanici,
11; Izuzev ko učini zulm, zatim zamijeni dobrimposlije zla, pa uistinu, Ja sam Oprosnik, Milosrdni!
12; I zavuci ruku svoju u njedra svoja, izaći ćebijela, bez ozljede! (Jedan) od devet znakova zafaraona i narod njegov. Uistinu, oni su narodgrješnika.”
13; Pa pošto im dođoše znakovi Naši vidljivi,rekoše: “Ovo je sihr očiti.”
14; I zanijekaše ih – a bile su u njih uvjereneduše njihove – nepravedno i oholo. Pa pogledaj kakavje bio kraj mufsida.
15; I doista smo dali Dawudu i Sulejmanu znanje,a govorili su: “Hvala Allahu koji nas je odlikovaonad mnogima od Njegovih robova vjernika.”
16; I naslijedi Sulejman Dawuda i reče: “O ljudi!Naučeni smo govoru ptičijem i dato nam je od svakestvari. Uistinu, ovo je ta blagodat očita.”
17; I skupiše se Sulejmanu vojske njegove oddžinna i ljudi, i ptice – a oni raspoređeni;
18; Dok, kad dođoše dolini mrava, reče mrav: “Omravi! Uđite u nastambe svoje (da) vas ne zgnječiSulejman i vojske njegove, a oni ne opaze.”
19; Tad se nasmiješi zasmijan govorom njegovim ireče: “Gospodaru moj! Potakni me da zahvaljujem nablagodati Tvojoj koju si podario meni i roditeljimamojim, i da radim dobro koje će Te zadovoljiti, i dajmi da uđem milošću Tvojom među robove Tvoje dobre.”
20; I pretraži ptice, pa reče: “Šta mi je? Nevidim pupavca, ili je među odsutnima?
21; Sigurno ću ga kazniti kaznom žestokom, ili ćuga sigurno preklati ili će mi sigurno dati dokazjasan.”
22; Pa se (pupavac) zadrža nedugo, te reče:”Obuhvatio sam ono šta nisi obuhvatio (znanjem), idonio ti iz Sabe vijest sigurnu.
23; Uistinu! Ja sam našao ženu (koja) vladanjima, i (kojoj) je dato od svake stvari, a ona imaprijestolje veličanstveno.
24; Našao sam nju i narod njen padaju na sedžduSuncu mimo Allaha, a uljepšao im je šejtan djelanjihova, te ih okrenuo od puta, pa se oni ne upućuju-
25; Da ne padaju na sedždu Allahu Koji izvodiskriveno u nebesima i Zemlji, i zna šta krijete i štaobjelodanjujete.
26; Allah je – nema boga osim Njega – GospodarArša veličanstvenog.”
27; (Sulejman) reče: “Vidjećemo da li istinugovoriš ili si od lažaca.
28; Odnesi ovo moje pismo, pa im ga baci, zatimse okreni od njih i vidi šta vraćaju.”
29; (Bilkis) reče: “O uglednici! Uistinu meni -meni je bačeno pismo plemenito.
30; Uistinu, ono je od Sulejmana, i uistinu onoje: ´U ime Allaha, Milostivog, Milosrdnog!´
31; Ne uzdižite se nada mnom i dođite mipokorni.”
32; Reče: “O velikani! Izjasnite mi se o stvarimojoj, neću biti donosilac odluke, dok mi neposvjedočite.”
33; Rekoše: “Mi smo posjednici moći i posjednicisile žestoke, a komanda je do tebe; zato gledaj štaćeš narediti.”
34; Reče: “Uistinu, kad kraljevi uđu u grad,unerede ga i učine ugledne stanovnike njegoveponiznim, i tako (uvijek) rade.
35; I uistinu, ja ću im poklon poslati, te ćuvidjeti s čim se vraćaju izaslanici.”
36; Pa pošto (izaslanik) dođe Sulejmanu,(Sulejman) reče: “Zar da mi pružite bogatstvo? Pa onošto mi je dao Allah bolje je od onog šta je dao vama.Naprotiv, vi s poklonom svojim likujete.”
37; “Vrati se njima. Pa sigurno ćemo im doći svojskama, neće oni imati moći nad njima, i sigurnoćemo ih protjerati iz nje ponižene, i oni će bitiprezreni.”
38; Reče: “O velikani! Koji od vas će mi donijetiprijesto njen, prije no što mi dođu pokorni?”
39; Reče Ifrit od džinna: “Ja ću ti ga donijetiprije no što ustaneš sa mjesta svog. A uistinu, jasam za to jak, pouzdan.”
40; Onaj kod kojeg je znanje iz Knjige, reče: “Jaću ti ga donijeti prije no što ti se vrati treptajtvoj.” Pa pošto ga vidje kod sebe postavljenog,(Sulejman) reče: “Ovo je iz blagodati Gospodara mog,da bi me iskušao – zahvaljujem li ili ne zahvaljujem.A ko zahvaljuje, pa samo zahvaljuje za dušu svoju; ako poriče – pa uistinu! Gospodar moj je Neovisni,Plemeniti.”
41; Reče: “Prerušite za nju prijesto njen!Vidjećemo da li će se uputiti ili će biti od onihkoji se ne upućuju.”
42; Pa pošto ona dođe, bi rečeno: “Je li ovakavprijesto tvoj?” Reče: “Kao da je to on.” A nama jedato znanje prije nego njoj i muslimani smo.
43; A spriječilo je nju ono šta je obožavala mimoAllaha. Uistinu, ona je bila iz naroda nevjernika.
44; Bi joj rečeno: “Uđi u dvoranu!” Pa pošto jevidje, pomisli to je pučina, i odgoli potkoljenicesvoje. Reče (Sulejman): “Uistinu, to je dvoranastaklima popločana.” Reče (ona): “Gospodaru moj!Uistinu, ja sam učinila zulm duši svojoj i predajemse sa Sulejmanom Allahu, Gospodaru svjetova.”
45; I doista smo Semudu poslali brata njihovogSaliha: “Obožavajte Allaha!” Tad gle! Oni dvijeskupine (koje) se prepiru.
46; Reče: “O narode moj! Zašto požurujete zloprije dobrog? Zašto ne tražite oprost od Allaha, dabi vam se ukazala milost?”
47; Rekoše: “Slutimo s tobom i s onim ko je stobom, zlo.” Reče: “Zloslutnost vaša je kod Allaha.Naprotiv, vi ste narod koji se iskušava.”
48; I bilo je u gradu devet osoba, fesad sučinili na Zemlji, a nisu sređivali.
49; Rekoše: “Zakunite se Allahom, (da) ćemosigurno srediti njega i porodicu njegovu noću, zatimćemo sigurno reći prijatelju njegovom: ´Nismoprisustvovali uništenju porodice njegove, a uistinu,mi smo istiniti.”
50; A pleli su spletku i pleli smo spletku, a onine opaziše.
51; Pa pogledaj kakav je bio kraj spletkenjihove, da smo Mi uništili njih i narod njihov, sve.
52; Pa to su kuće njihove, puste zbog toga što sučinili zulm. Uistinu, u tome je znak za ljude kojiznaju.
53; I spasili smo one koji su vjerovali i bojalise,
54; I Luta! Kad reče narodu svom: “Zar ćetečiniti razvrat, a vi gledate?
55; Zar vi uistinu ljudima dolazite strašću, mimožena? Naprotiv, vi ste narod koji ne zna.”
56; Pa odgovor naroda njegovog je bio jedino štorekoše: “Istjerajte porodicu Lutovu iz naselja vašeg!Uistinu, oni su ljudi koji se čiste!”
57; Tad spasismo njega i porodicu njegovu, izuzevžene njegove. Odredili smo za nju da bude odzaostalih –
58; I izlili na njih kišu. Pa zle li kišeopomenutih.
59; Reci: “Hvala Allahu i selam neka je robovimaNjegovim koje je odabrao!” Da li je Allah bolji iliono šta (Mu) pridružuju?
60; Zar (nije bolji) Ko je stvorio nebesa iZemlju, i spušta vam s neba vodu – pa damo da njomeizniknu vrtovi krasni? Nije za vas (moguće) daučinite da izraste drveće njihovo. Ima li bog uzAllaha? Naprotiv, oni su ljudi koji izjednačuju.
61; Zar (nije bolji) Ko je učinio Zemljustaništem, i načinio kroz nju rijeke, i načinio nanjoj planine stabilne, i načinio između dva morabarijeru? Ima li bog uz Allaha? Naprotiv, većina njihne zna!
62; Zar (nije bolji) Ko odgovara nevoljniku kadGa priziva, i otklanja zlo i čini vas halifamaZemlje? Ima li bog uz Allaha? Malo što se poučavate!
63; Zar (nije bolji) Ko vas vodi u tminama kopnai mora, i Ko šalje vjetrove kao radosne vijestiispred milosti Njegove? Ima li bog uz Allaha? Uzvišenneka je Allah od onog šta pridružuju!
64; Zar (nije bolji) Ko je počeo stvaranje zatimga ponavlja, i Ko vas opskrbljuje s neba i Zemlje?Ima li bog uz Allaha? Reci: “Donesite dokaz vaš, akoste istiniti.”
65; Reci: “Onaj ko je na nebesima i Zemlji ne znanevidljivo, izuzev Allah, i ne opažaju kad će bitipodignuti.”
66; Naprotiv! Seže li znanje njihovo u Ahiret?Naprotiv, oni su u sumnji o njemu. Naprotiv, oni su onjemu slijepci!
67; I govore oni koji ne vjeruju: “Hoćemo li kadbudemo prah, mi i očevi naši, hoćemo li uistinu bitiizvedeni?
68; Doista, ovo nam je obećavano, nama i očevimanašim od ranije. Ovo su samo priče ranijih.”
69; Reci: “Putujte po Zemlji pa vidite kakav jebio kraj prestupnika.”
70; I ne žalosti se nad njima, i ne budi utjeskobi zbog onog šta spletkare.
71; A govore: “Kad će ovo obećanje, ako istinugovorite?”
72; Reci: “Možda vas slijedi dio onog štapožurujete.”
73; A uistinu, Gospodar tvoj je Vlasnik blagodatinad ljudima, međutim, većina njih ne zahvaljuje.
74; I uistinu, Gospodar tvoj zna šta kriju grudinjihove, a šta objelodanjuju.
75; I nema ništa skriveno na nebu i Zemlji, a danije u Knjizi jasnoj.
76; Uistinu, ovaj Kur´an kazuje sinovimaIsrailovim većinom o onom u čemu se oni razilaze.
77; I uistinu, on je Uputa i milost vjernicima.
78; Uistinu! Gospodar tvoj će presuditi međunjima sudom Svojim, a On je Moćni, Znalac:
79; Zato se pouzdaj u Allaha, uistinu si ti naIstini jasnoj.
80; Uistinu, ti nećeš pročuti mrtve, niti ćešučiniti da čuju gluhi poziv, kad se okrenu bježeći.
81; I nisi ti vodič slijepcima iz zabludenjihove. Pročut ćeš samo onog ko vjeruje u ajeteNaše, ta oni su muslimani.
82; I kad padne Riječ na njih, izvešćemo imživotinju iz Zemlje, (koja) će im govoriti da ljudi uznakove Naše nisu uvjereni.
83; A na Dan kad od svake umme saberemo skupinu,od onog ko je poricao ajete Naše, tad će oni bitiraspoređeni;
84; Dok, kad dođu, reći će: “Jeste li poricaliajete Moje, a niste ih obuhvatili znanjem? Šta ste toradili?”
85; I past će na njih Riječ što su činili zulm,pa oni neće govoriti.
86; Zar ne vide da smo mi načinili noć da sesmire u njoj, a dan (da daje) vidljivost? Uistinu, utome su znaci za ljude koji vjeruju!
87; A na Dan kad se puhne u sur, pa se prestrašiko je u nebesima i ko je na Zemlji, izuzev kogahtjedne (izuzeti) Allah, a svi će doći Njemu ponizni.
88; I vidiš planine, misliš nepokretne su, a onese kreću kretanjem oblaka. Djelovanje je Allaha Kojije usavršio svaku stvar. Uistinu! On je o onom štačinite Obaviješteni.
89; Ko donese dobro djelo, pa on će od njegaimati bolje i oni će od straha Tog dana biti sigurni.
90; A ko donese zlodjelo, pa baciće se licanjihova u vatru. Da li ćete biti plaćeni, osim kakoste radili?
91; Samo mi je naređeno da obožavam Gospodaraovog grada, koji ga je posvetio, a Njegova je svakastvar; i naređeno mi je da budem od muslimana,
92; I da učim Kur´an. Pa ko se uputi, pa samo seupućuje za dušu svoju; a ko zaluta, tad reci: “Ja samsamo od opominjača.”
93; I reci: “Hvala Allahu, pokazaće vam znakoveSvoje pa ćete ih prepoznati.” A nije Gospodar tvojnehajan prema onom šta radite.