Bosnian Quran | Pročitaj Kur’an

Chapter 12 (Sura 12)
1; Alif. Lam. Ra. To su znaci Kitaba jasnog.
2; Uistinu, Mi ga objavljujemo (kao) Kur´an naarapskom, da biste vi razumjeli.
3; Mi ti kazujemo najljepše kazivanje (time) štoti objavljujemo ovaj Kur´an, iako si prije njegasigurno bio od nemarnih.
4; Kad reče Jusuf ocu svom: “O oče moj! Uistinusam ja vidio jedanaest planeta i Sunce i Mjesec.Vidio sam ih sebi potčinjene.”
5; Reče: “O sičiću moj! Ne kazuj snoviđenje svojebraći svojoj, pa da ti ispletu spletku. Uistinu!Šejtan je čovjeku neprijatelj otvoreni.”
6; I tako te je odabrao Gospodar tvoj i poučio tetumačenju hadisa, i upotpunjuje blagodat Svoju nadtobom i na porodici Jakubovoj, kao što ju jeupotpunio na precima tvojim prije, Ibrahimom iIshakom. Uistinu! Gospodar tvoj je Znalac, Mudri.
7; Doista su u Jusufu i braći njegovoj znaci zaone koji pitaju.
8; Kad rekoše: “Sigurno su Jusuf i brat njegovdraži ocu našem od nas, a mi smo družina. Uistinu,naš otac je u zabludi očitoj.
9; Ubijte Jusufa ili ga odbacite u (neku) zemlju,biće samo za vas lice oca vašeg, i bićete poslijetoga narod pravednih.”
10; Govornik između njih reče: “Ne ubijte Jusufa,a bacite ga na dno bunara; pokupiće ga neki karavan,ako ste radini.”
11; Rekoše: “O oče naš! Šta ti je, ne vjeruješnam za Jusufa, a uistinu, mi smo njegovi iskrenisavjetnici?
12; Pošalji ga s nama sutra da se provede iizigra, a uistinu, mi ćemo biti njegovi čuvari.”
13; (Jakub) reče: “Uistinu, mene žalosti da odetes njim, i bojim se da će ga pojesti vuk, a vi biti onjemu nemarni.”
14; Rekoše: “Ako ga pojede vuk – a mi družina -uistinu bismo mi tad bili gubitnici.”
15; Pa pošto odoše s njim i saglasiše se da gasmjeste na dno bunara, i objavismo mu: “Sigurno ćeših obavijestiti o odluci njihovoj, a oni nećeopaziti.”
16; I dođoše ocu svom uz jaciju plačući,
17; Rekoše: “O oče naš! Uistinu, mi smo išli dase utrkujemo, a ostavili smo Jusufa kod opreme naše,pa ga je pojeo vuk. A nisi ti taj koji će nampovjerovati, iako istinu govorimo.”
18; I dođoše s košuljom njegovom sa krvljulažnom. Reče: “Naprotiv, zavele su vas duše vaše(toj) stvari. Pa strpljivost je lijepa, a Allah jeTaj od kojeg se traži pomoć protiv onog štaopisujete.”
19; I dođe karavan, pa poslaše vodonošu svog, tespusti svoju kofu. Reče: “O radosne vijesti! Ovo jedječak.” I sakriše ga (kao) robu, a Allah je Znalaconog šta su uradili.
20; I prodaše ga po niskoj cijeni, dirhemanekoliko; a bili su o njemu uzdržljivi.
21; I onaj iz Misra koji ga je kupio reče ženisvojoj: “Časnim učini boravište njegovo, možda će namkoristiti ili (da) ga uzmemo djetetom.” I takoučvrstismo Jusufa na Zemlji, i da bismo ga naučilitumačenju hadisa. A Allah je Pobjednik nad stvariSvojom, međutim, većina ljudi ne zna.
22; I pošto dostiže zrelost svoju, dadosmo mu sudi znanje; a tako nagrađujemo dobročinitelje.
23; I htjede da ga zavede ona u čijoj je on kućibio i zamandali (sva) vrata i reče: “Dođi ti!” Reče:”MeazAllah! Uistinu, on je gospodar moj, najljepšegboravka. Uistinu, to neće uspjeti zalimi.”
24; A doista ga je željela i poželio bi (on) njuda nije vidio jasan znak Gospodara svog. Tako jebilo, da bismo otklonili od njega zlo i razvrat.Uistinu, on je bio od robova Naših iskrenih.
25; I potrčaše vratima, i razdera košulju njegovuotpozadi, i zatekoše gospodara njenog kod vrata.Rekla je: “Šta je plaća onom ko tvojoj porodicipoželi zlo, osim da bude zatvoren – ili kazna bolna?”
26; (Jusuf) reče: “Ona je htjela da me zavede.” Iposvjedoči svjedok iz porodice njene: “Ako je košuljanjegova razderana sprijeda, onda je istinu rekla, aon je od lažaca.
27; A ako je košulja njegova razderana otpozadi,onda je slagala, a on je od onih koji istinu govore.”
28; Pa pošto vidje košulju njegovu razderanuotpozadi, reče: “Uistinu, to je neka vaša (ženska)spletka. Uistinu, spletka vaša je strašna.”
29; Jusufe! Ostavi se ovog; i traži (o ženo)oprost za grijeh svoj. Uistinu, ti si od onih kojičine greške.
30; I govoriše žene u gradu: “Žena Azizova jenastojala da zavede slugu svog, doista je nju zaludioljubavlju. Uistinu, mi je vidimo u zabludi očitoj.”
31; Pa pošto je čula spletku njihovu, posla ponjih i pripremi za njih naslonjač, i dade svakoj odnjih pojedinačno nož i reče: “Izađi pred njih!” Papošto ga vidješe, zadiviše mu se i posjekoše rukesvoje i rekoše: “Hašelillah! Nije ovo čovjek, ovo jejedino melek plemeniti.”
32; Reče: “Pa to vam je onaj zbog kojeg ste mekorile. I doista, nastojala sam da ga zavedem, pa seuzdržao. I ako ne učini šta mu naređujem, sigurno ćebiti zatvoren i sigurno će biti od poniženih.”
33; Reče: “Gospodaru moj! Tamnica mi je draža odonog čemu me pozivaju; i ako ne odvratiš od menespletku njihovu, težit ću njima i biću od džahila.”
34; Tad mu se odazva Gospodar njegov, te odvratiod njega spletku njihovu. Uistinu On, On je Onaj kojičuje, Znalac.
35; Zatim im se dogodi, nakon što su vidjeliznakove, da ga zatvore neko vrijeme.
36; I s njim u tamnicu uđoše dva mladića. Jedanod njih dvojice reče: “Uistinu ja, ja sam vidio (da)cijedim vino.” A drugi reče: “Uistinu ja, ja samvidio (kako) na svojoj glavi nosim hljeb kojeg jejela ptica.” (Rekoše): “Obavijesti nas o tumačenjutoga, uistinu, mi vidimo (da) si ti oddobročinitelja.”
37; Reče: “Vama dvojici neće doći hrana kojom seopskrbljujete, a da vas ne obavijestim o tumačenjutoga prije no vam dođe. To je od onog šta me jenaučio Gospodar moj. Uistinu! Ja sam napustio milletnaroda koji ne vjeruje u Allaha, a oni su u Ahiretnevjernici,
38; I slijedim millet predaka svojih, Ibrahima iIshaka i Jakuba. Nije za nas da Allahu pridružujemoikakvu stvar. To je iz blagodati Allahove prema namai prema ljudima; međutim, većina ljudi ne zahvaljuje.
39; O drugovi moji u tamnici! Jesu li gospodiraznoliki bolji, ili Allah Jedini, Onaj kojipokorava?
40; Obožavate mimo Njega samo imena koja stenadjenuli vi i preci vaši – nije objavio Allah zanjih nikakav dokaz. Sud je samo Allahov. Naredio jeda obožavate jedino Njega. To je vjera prava,međutim, većina ljudi ne zna.
41; O drugovi moji u tamnici! Što se tiče jednogod vas dvojice, pa napajaće gospodara svog vinom; ašto se tiče drugog, pa biće raspet te će jesti pticaiz glave njegove. Presuđena je stvar – ona o kojojpitate.”
42; I reče onom od njih dvojice za kojeg je znaoda će on biti spašen: “Spomeni me kod gospodarasvog.” Pa učini šejtan da on zaboravi spomengospodaru njegovom, te provede u tamnici nekolikogodina.
43; I reče vladar: “Uistinu! Ja sam vidio sedamkrava debelih, jede ih sedam mršavih, i sedam klasovazelenih i drugih suhih. O uglednici! Objasnite misnoviđenje moje, ako san tumačite.”
44; Rekoše: “Zbrka od snova! A nismo mi zatumačenje snova znalci.”
45; I onaj od njih dvojice koji se spasio isjetio nakon (dugo) vremena, reče: “Ja ću vasobavijestiti o tumačenju njegovom, zato pošaljitemene.”
46; “Jusufe! O iskreni! Objasni nam (san) o sedamkrava debelih (kako) ih jede sedam mršavih, i sedamklasova zelenih i drugih suhih, da bih se ja vratioljudima, da bi oni znali.”
47; Reče: “Sijaćete sedam godina uobičajeno. Pašta pokosite, tad to ostavite u klasu njegovom, osimmalo od čega ćete jesti.
48; Zatim, doći će poslije toga sedam žestokih,(koje) će pojesti šta ste pripremili za njih, izuzevmalo šta ste sačuvali.
49; Zatim, doći će poslije toga godina u kojoj ćeljudima kišiti, i u kojoj će cijediti.”
50; I reče vladar: “Dovedite mi ga!” Pa pošto muizaslanik dođe, (Jusuf) reče: “Vrati se gospodarusvom pa ga upitaj kakvo je stanje žena koje suposjekle ruke svoje. Uistinu, Gospodar moj je ospletki njihovoj Znalac.”
51; Reče: “Šta je bila stvar vaša kad stenastojale da Jusufa zavedete?” Rekoše: “Hašelillah!Ne znamo o njemu ništa zlog.” Žena Azizova reče: “Sadće se pokazati istina. Ja sam nastojala da gazavedem, a uistinu, on je od onih koji istinugovore.”
52; To zato da zna da ga ja nisam izdao tajno, ida Allah ne vodi spletku izdajica.
53; I ne oslobađam dušu svoju. Uistinu, duša jesklona zlu, izuzev onom čemu se smiluje Gospodar moj.Uistinu, Gospodar moj je Oprosnik, Milosrdni.
54; I reče vladar: “Dovedite mi ga, izabraću gaza dušu svoju.” Pa pošto je govorio s njim, reče:”Uistinu, ti si danas kod nas uticajan, pouzdan.”
55; Reče: “Postavi me nad magacinima zemlje.Uistinu, ja sam čuvar, znalac.”
56; I tako učvrstismo Jusufa na Zemlji, stupao jepo njoj kud god je htio. Pogađamo milošću Našom kogahoćemo i ne uništavamo nagradu dobročinitelja.
57; A sigurno je nagrada Ahireta bolja za onekoji vjeruju i boje se (Allaha).
58; I dođoše braća Jusufova, te mu uđoše, pa ihprepozna, a oni njega ne prepoznaše.
59; I pošto ih je snabdio potrepštinom njihovom,reče: “Dovedite mi brata vašeg, od oca vašeg. Zar nevidite da ja dajem po mjeri i da sam ja najbolji oduslužitelja?
60; Pa ako mi ga ne dovedete, tad kod mene nećeza vas biti mjere, i ne približujte mi se.”
61; Rekoše: “Nastojaćemo ga pridobiti od ocanjegovog, a uistinu, mi smo djelatni.”
62; I reče (Jusuf) momcima svojim: “Stavite robunjihovu u vreće njihove, da bi je oni prepoznali kadse vrate porodici svojoj, da bi se oni vratili.”
63; Pa pošto se vratiše ocu svom, rekoše: “O očenaš! Uskraćena nam je mjera, zato pošalji s namabrata našeg, dobićemo mjeru, a uistinu, mi ćemo bitinjegovi čuvari.”
64; Reče: “Zar da vam ga povjerim, osim kao štosam vam povjerio brata njegovog ranije? Pa Allah jeNajbolji u čuvanju i On je Najmilosrdniji odmilosrdnih.”
65; I pošto otvoriše svoj prtljag nađoše svojurobu njima vraćenu. Rekoše: “O oče naš! Šta datražimo? Evo naše robe, vraćena nam je, i snabdjećemoporodicu našu i čuvaćemo brata našeg, i dodat ćemomjeru deve. To je mjera lahka.”
66; (Ja´kub) reče: “Neću ga poslati s vama, dokmi ne date zavjet (u ime) Allaha, da ćete mi gasigurno dovesti, izuzev ako vi budete opkoljeni.” Papošto mu dadoše zavjet svoj, reče: “Allah je nad onimšta govorimo, Jamac.”
67; I reče: “O sinovi moji! Ne ulazite na jednukapiju, a ulazite na kapije različite; i neću vam jakoristiti protiv Allaha nimalo. Uistinu, sud je samoAllahov. U Njega se pouzdavam, i u Njega zato neka sepouzdaju oni koji se uzdaju.”
68; I pošto uđoše kako im je naredio otac njihov,nije im pomoglo protiv Allaha ništa, izuzev žudnje uduši Jakubovoj, (koju) je zadovoljio; a uistinu, onje bio posjednik znanja za ono čemu smo ga naučili;međutim, većina ljudi ne zna.
69; I pošto uđoše Jusufu, (on) uze sebi bratasvog. Reče: “Uistinu! Ja, ja sam brat tvoj, zato sene žalosti zbog onoga šta su uradili.”
70; Pa pošto ih je snabdio potrepštinom njihovom,stavi pehar za piće u vreću brata svog, potom pozvamuezzin: “O karavano! Uistinu, vi ste kradljivci!”
71; Rekoše – a približavali su se njima: “Šta steto zagubili?”
72; Rekoše: “Zagubili smo pehar vladarev, a ko gadonese imaće on devin tovar, a ja sam tome jamac.”
73; Rekoše: “Tako nam Allaha, doista znate danismo došli da činimo fesad na Zemlji i nismolopovi.”
74; Rekoše: “Pa šta je kazna za to, ako budetelažljivci?”
75; Rekoše: “Kazna za to. Onaj u čijoj vreći budenađen – pa on je kazna za to. Tako kažnjavamozalime.”
76; Tad poče s vrećama njihovim prije vreće bratasvog, zatim ga izvadi iz vreće brata svog. Tako smosplanili za Jusufa. Mogao je po zakonu vladarevomuzeti brata svog, jedino što je htio Allah.Uzvisujemo stepene kome hoćemo, a nad svakimposjednikom znanja je Znalac.
77; Rekoše: “Ako krade, pa već je ukrao bratnjegov prije.” Tad to pritaji Jusuf u duši svojoj ine otkri to njima. Reče: “Vi ste u gorem položaju, aAllah je Najbolji znalac onog što navodite.”
78; Rekoše: “O vladaru! Uistinu, njegov otac jejako star, zato uzmi jednog od nas umjesto njega.Uistinu, mi te vidimo (jednim) od onih koji dobročine.”
79; Reče: “Sačuvaj Allahu! Da uzmemo, izuzev onogkod koga smo našli stvar našu; uistinu, mi bismo tadbili zalimi.”
80; Pa pošto izgubiše nadu u njega, odvojiše seza dogovor. Najstariji od njih reče: “Zar ne znate daje vaš otac već uzeo od vas zavjet (u ime) Allaha?, ikako ste prije zanemarili Jusufa. Zato neću napustiti(ovu) zemlju dok mi ne dopusti otac moj ili mi Allahdosudi; a On je Najbolji od sudaca.
81; Vratite se ocu svom i recite: “O oče naš!Uistinu, sin tvoj je ukrao. A ne svjedočimo, izuzevono šta znamo, i nismo za nevidljivo čuvari.
82; I pitaj grad – onaj u kojem smo bili – ikaravan s kojim smo putovali, a doista, mi istinugovorimo.”
83; (Ja´kub) reče: “Naprotiv, zavele su vas duševaše (toj) stvari. Pa strpljenje je lijepo. Možda ćeAllah sve da mi ih dovede. Uistinu! On, On je Znalac,Mudri.”
84; I okrenu se od njih i reče: “O žalosti mojanad Jusufom!” A izbijelilo je oko njegovo od žalosti,pa se on savlađivao.
85; Rekoše: “Tako nam Allaha, ne prestaješspominjati Jusufa, dok ne budeš poremećen ili budešod propalih!”
86; Reče: “Samo se žalim za jad svoj i tugu svojuAllahu, a znam od Allaha ono šta ne znate.
87; O sinovi moji! Idite pa se obavijestite oJusufu i bratu njegovom, i ne gubite nadu u rewhAllahov. Uistinu, u rewh Allahov nadu gubi jedinonarod nevjernika.”
88; Pa pošto uđoše kod njega, rekoše: “O vladaru!Dotakla je nas i porodicu našu nevolja, donijeli smorobu beznačajnu. Pa napuni nam mjeru i daj namsadaku. Uistinu! Allah će nagraditi davaoce sadake.”
89; Reče: “Znate li šta ste učinili sa Jusufom ibratom njegovim, kad ste vi bili neznalice?”
90; Rekoše: “Jesi li uistinu ti, ti Jusuf?” Reče:”Ja sam Jusuf, a ovo je brat moj. Doista nas je Allahobdario. Uistinu, onaj ko se boji (Allaha) i strpi se- pa uistinu, Allah neće dati da propadne nagradadobročinitelja.”
91; Rekoše: “Tako nam Allaha, doista te je Allahodlikovao nad nama, a zaista smo bili činiteljigrešaka.”
92; Reče: “Nema vam prijekora danas; vama ćeoprostiti Allah, a On je Najmilosrdniji odmilosrdnih.
93; Otiđite sa ovom mojom košuljom, te je bacitena lice oca mog, postaće onim koji vidi; i dođite misa svojim porodicama svi.”
94; I pošto ode karavan, otac njihov reče:”Uistinu, ja nalazim miris Jusufov, makar smatrali dabuncam.”
95; Rekoše: “Tako nam Allaha, uistinu si ti uzabludi svojoj staroj.”
96; Pa pošto dođe donosilac radosnih vijesti,baci je na lice njegovo, pa se povrati u onog kojividi. Reče: “Zar vam nisam rekao: ´Ja uistinu znam odAllaha ono šta ne znate?”
97; Rekoše: “O oče naš! Traži nam oprost grijehanaših, uistinu, mi smo bili oni koji čine greške.”
98; Reče: “Tražiću vam oprost Gospodara svog.Uistinu! On je Oprosnik, Milosrdni.”
99; Pa pošto uđoše Jusufu, primi k sebi roditeljesvoje i reče: “Uđite u Egipt, inšaAllah, sigurni!”
100; I podiže roditelje svoje na prijesto ipadoše njemu ničice, i reče: “O oče moj! Ovo jetumačenje snoviđenja mog od prije. Doista ga jeučinio Gospodar moj istinitim, i doista mi je učiniodobro kad me je izveo iz tamnice i doveo vas izpustinje, nakon što je šejtan posijao razdor izmeđumene i braće moje. Uistinu, Gospodar moj je fin komehoće. Uistinu On, On je Znalac, Mudri.
101; Gospodaru moj! Doista si mi dao nešto vlastii naučio me tumačenju hadisa – Stvoritelju nebesa iZemlje. Ti si Zaštitnik moj na Dunjau i Ahiretu. Uzmime (kao) muslimana, i priključi me dobrima.”
102; To je (nešto) od vijesti nevidljivog kojegobjavljujemo tebi. I nisi bio kod njih kad supripremali stvar svoju, a oni su spletkarili.
103; A nisu većina ljudi – makar žudio -vjernici.
104; I ne tražiš od njih za to nikakvu nagradu.To je samo Opomena svjetovima.
105; A koliko je znakova na nebesima i Zemlji,prolaze pored njih, a oni su od njih odvraćeni!
106; A većina njih ne vjeruje u Allaha, izuzevkao mušrici.
107; Pa jesu li sigurni da im neće doći pokrovkazne Allahove ili im doći Čas iznenada, a oni nećeopaziti?
108; Reci: “Ovo je put moj: pozivam Allahu sauvidom, ja i ko me slijedi. I slava neka je Allahu; anisam ja od mušrika.”
109; I prije tebe smo slali samo ljude kojima smoobjavljivali, od stanovnika gradova. Pa zar nisuputovali po Zemlji, te vidjeli kakav je bio kraj onihprije njih? A sigurno je kuća Ahireta bolja za onekoji se boje. Pa zar ne razumijete?
110; Dok, kad su očajavali poslanici i mislili daće oni doista biti negirani, došla bi im pomoć Naša,pa bi bio spasen onaj koga smo htjeli. I neće bitivraćena sila Naša od naroda prestupnika.
111; Doista je u pričama njihovim ibret zaposjednike razuma. Nije priča koja se izmišlja, negoje potvrda onome prije nje i objašnjenje svakestvari, i Uputa i milost za ljude koji vjeruju.